1. verzija

Karakterski skup ISO-8859-2 (Latin-2) i minimalni skup etiketa:

div, h, p i
komentar za stranu (učinjen je vidljivim, da bi mu pozicija bila jasna)


GLAVA PRVA

Kako je Kandid odrastao u jednom lepom zamku i kako je iz njega bio isteran

<--pn=5-->

Živeo je u Vestfaliji u zamku gospodina barona Tunder-ten-tronka mladić kome je priroda podarila najpitomiju narav. Lice mu je već odavalo dušu. Umeo je sasvim pravilno o svemu da sudi, a bio je vrlo prostodušan. Zato su ga, mislim, i zvali Kandid. Stare sluge u kući verovale su u potaji da je on sin sestre g. barona i jednog valjanog i čestitog plemića iz susedstva, za koga ta gospođica nikako nije htela da se uda zato što je mogao dokazati da je plemić samo u sedamdeset i prvom kolenu, dok je ostatak njegovog rodoslovnog stabla propao pod zubom vremena.

Gospodin baron bio je jedan od najmoćnijih vlastelina u Vestfaliji pošto je na zamku imao vrata i prozore. Njegova velika dvorana bila je, štaviše, ukrašena jednim zidnim tepihom. Od svih pasa iz njegovih staja mogla se, kad ustreba, sastaviti hajka, a konjušari su jahali pred njima i bili mu psari. Seoski kapelan bio je njegov veliki ispovednik. Svi su ga nazivali gospodarom i smejali se kad je pričao pošalice.

Gospođa baronica bila je teška, otprilike, tri stotine pedeset funti i time je pribavljala sebi vrlo veliko uvaženje, a dočekivala je goste u kući tako
<!--pn=6-->
dostojanstveno da je zbog toga sticala još veće poštovanje. Kći joj Kunigunda, devojka od sedamnaest godina, bila je rumena, sveža, punačka i naoko primamljiva. Sin baronov izgledao je u svemu dostojan svog roditelja. Domaći učitelj Panglos bio je u kući istočnik mudrosti i mladi junoša Kandid je slušao njegove pouke sa svom bezazlenošću svojih godina i svoje prirode.

Panglos je predavao metafiziko-teologo-kosmolo-nigologiju. Divno je umeo dokazivati da nema posledica bez uzroka i da je, u ovom najboljem od svih mogućih svetova, zamak gospodina barona najlepši od svih zamkova,a gospođa najbolja od svih mogućih baronica.

"Dokazano je", govorio je on, "da ništa ne može biti drugačije nego što je.
Jer, budući da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu.
Imajte na umu da su nosevi stvoreni da nose naočare, i zato mi imamo naočare.
Noge su nam, očevidno, date da nose čakšire, i mi imamo čakšire.
Kamenje je načinjeno da bude tesano i da se od njega prave zamkovi; zato gospodar ima vrlo lep zamak; najveći baron u oblasti treba da sedi u najlepšem stanu.
I kako su svinje stvorene da se jedu, jedemo svinjetinu preko cele godine.
Sledstveno, oni koji su tvrdili da je sve dobro, rekli su glupost; trebalo je reći da je sve da ne može bolje biti."

Kandid je slušao pažljivo i verovao bezazleno, jer je nalazio da je gospođica Kunigunda izvanredno lepa, iako nikad nije imao smelosti i da joj to kaže.

(................ Ispusteni deo ................)

(...) Kad se povrati, odmah je gospođa baronica išamarala. I sve ostade preneraženo u najlepšem i najprijatnijem od svih mogućih zamkova.

GLAVA DRUGA

Šta je bilo s Kandidom kod Bugara

<!--pn=8-->
(................ Ispusteni deo ................)

(...)Dva čoveka u plavom primetiše ga: "Druže -- reče jedan, -- evo nekog mladića vrlo lepo razvijenog i propisne visine."
(................ Ispusteni deo ................)